Proteini

(1/4) > >>

Lukas_012:
Proteini su najvažniji gradivni element krvi, kože, mišića i svih unutrašnjih organa,
obezbeđuju rast i obnovu ćelije,
kao enzimi katalizuju mnoge biohemijske reakcije,
kao neurotransmiteri omogućavaju prenošenje informacija do CNS-a,
održavaju acido-baznu i osmotsku ravnotežu, omogućavaju održavanje pH krvi u fiziološkim granicama,
izvor su energije (1 g proteina = 4 cal),
i vrše detoksikaciju organizma.

Organizam nije u stanju da sintetizuje sve potrebne aminokiseline, niti da skladišti proteine, pa je neophodno njihovo svakodnevno unošenje kroz hranu.

    * Proteini životinjskog porekla
      jaja
      mleko
      meso
    * Proteini biljnog porekla
      žitarice
      povrće
      mahunarke

   

Proteini su gradivne materije jer predstavljaju strukturnu komponentu tela i ulaze u sastav hormona, plazma proteina (albumin, globulin, fibrinogen), antitela, vitamina (triptofan, niacin), kosti, zuba hemoglobina, mišića (mioglobin).

Prirodni izvori proteina su gotovo sve namirnice biljnog i životinjskog porekla, s tim što se razlikuju po aminokiselinskom sastavu. Namirnice koje sadrže 8-10 esencijalnih aminokiselina u adekvatnom odnosu, tj. kompletne proteine, su jaja, mleko, meso (namirnice životinjskog porekla) i soja (namirnica biljnog porekla).

Dnevne potrebe

Za potrebe u proteinima još nije postignut konsenzus i najbolje ih je planirati tako da čine 10-15 % kalorijskog unosa/dan.

The National Research Council trenutno smatra da su potrebe 0,8 g po kg telesne mase/dan (mešoviti - biljni i životinjski).

Ove norme se koriguju množenjem sa koeficijentom koji se dobija kada se "indeks neto proteinske iskoristivosti" za proteine jajeta (100) podeli sa indeksom odgovarajuće mešavine proteina. Kako se "indeks neto proteinske iskoristivosti" mešavine proteina prosečnog dnevnog obroka u našoj zemlji kreće oko 60, dnevne potrebe se procenjuju u iznosu:

Muškarci - 1 g/kg telesne težine,

Žene - 0,9 g/kg telesne težine.

Trudnicama treba dodati 6 g, a dojiljama 17 g proteina visoke biološke vrednosti (jaje, mleko).

Od ukupne dnevne količine proteina, 50 % treba da su proteini životinjskog porekla, da bi "indeks neto proteinske iskoristivosti" mešavina u dnevnom obroku bio oko 65.

Da bi se zadovoljile kvalitativne potrebe u proteinima podrazumeva se adekvatan unos 8-10 esencijalnih aminokiselina.

Višak proteina se pretvara u masti ili sagoreva.
   

Proteini životinjskog porekla

Proteini životinjskog porekla ne treba da budu isključivi izvor proteina, zbog rizika od povišenog holesterola.

Dobrom kombinacijom raznih biljnih sastojaka naš organizam dobija neophodne aminokiseline. Nakompletniji spektar lakosvarljivih proteina se nalazi u mleku i jajima koji služe kao odlična dopuna biljnoj ishrani.

Proteini biljnog porekla

U žitaricama, povrću i mahunastim biljkama se nalazi svih dvadeset aminokiselina neophodnih za stvaranje adekvatnih proteina. Bitno je da jetra ne prepoznaje kojeg porekla su aminokiseline.

Ostale namirnice ne sadrže dovoljan broj aminokiselina, ali njihovim kombinovanjem dobija se kompletan sastav aminokiselina.

Ovo kombinovanje je značajno kod vegeterijanske ishrane gde se isključivo konzumiraju namirnice biljnog porekla koje nemaju kompletan aminokiselinski sastav. Inače ovakve namirnice obezbeđuju samo kvantitet, tj. zadovoljavaju potrebe u azotu (nekompletni proteini). To objašnjava zašto se toliko pažnje posvećuje vrsti proteina u namirnicama.

Kvašiorkor

Hronični nedostatak proteina u hrani, a naročito proteina životinjskog porekla naziva se Kvašiorkor. Javlja se u siromašnim i zaostalim krajevima gde su deca odmah po rođenju lišena majčinog mleka. Ovaj deficit je često kombinovan sa deficitom vitamina. Bolest je praćena gubitkom apetita, slabim varenjem, zastojem u rastu i razvoju, dispigmentacijom kose (kosa postaje bakarnocrvena), edemima stopala.

Marazam

Marazam je malnutricija koja se javlja kao mešovit sindom proteinsko-kalorijskog deficita, tzv. proteinsko-kalorijska malnutricija. Ovaj sindrom je praćen zastojem u telesnom razvoju, malom telesnom težinom i atrofijom mišića.

Usled prekomernog unosa proteina dolazi do: povećanja telesne težine,  dehidratacije i gubitka kalcijuma iz kostiju (i nastanka osteoporoze, npr. uzimanje suplemenata proteina bez adekvatnog unosa mlečnih prozvoda).

Text preuzet sa:
Kod:

http://www.zdravibili.com/zdrhrana/protein.asp?ids=233

Lukas_012:
Ovo su neke zablude u vezi sa proteinima i visoko proteinskim dijetama i njihovim uticajem na zdravlje .

PRVO PITANJE :
Mnogi lekari misle da visoko proteinske dijete izazivaju disfunkciju bubrega ?

ODGOVOR:
Visoko proteinske dijete ne izazivaju disfunkciju bubrega kod zdravih osoba.Nema ni jedne studije koja pokazuje da visoko proteinske dijete uticu na disfunkciju bubrega kod zdravih ljudi. Studije koje pokazuju neku vezu izmedju disfunkcije bubrega i unosa proteina su one koje su vrsene na ljudima kod kojih je vec dijagnostikovana pocetna faza nekog bubreznog oboljenja  kao sto su diabetic nephropathy, glomerular lesions itd.Ali i istrazivanja koja se ticu restrikcije unosa proteina kod bubreznih bolesnika mogu biti kontraverzna (Shils, Modern Nutr in Health & Dis, 1999) .
Ali ako imate neku pocetnu fazu bubreznog oboljenja vi ce te to osetiti i pre nego sto uradite nalaze krvi(narocito kod familija koje imaju istoriju bolesti i to pre svega diabetes mellitus i hypertension).
Ali i ako doktori u studijama nadju vezu izmedju visoko proteinskog unosa i bolesti bubrega , postoji i niz studija koje govore suprotno :


    a) Ann Intern Med 2003 Mar 18;138(6):460-7
    The impact of protein intake on renal function decline in women with normal renal function or mild renal insufficiency.

    Knight EL, Stampfer MJ, Hankinson SE, Spiegelman D, Curhan GC.

    b) Int J Sport Nutr Exerc Metab 2000 Mar;10(1):28-38

    Do regular high protein diets have potential health risks on kidney function in athletes?

    Poortmans JR, Dellalieux O.

    c) Int J Obes Relat Metab Disord 1999 Nov;23(11):1170-7
    Changes in renal function during weight loss induced by high vs low-protein low-fat diets in overweight subjects.

    Skov AR, Toubro S, Bulow J, Krabbe K, Parving HH, Astrup A.

    d) Eur J Clin Nutr 1996 Nov;50(11):734-40

    Effect of chronic dietary protein intake on the renal function in healthy subjects.

    Brandle E, Sieberth HG, Hautmann RE.

    e) Am J Kidney Dis 2003 Mar;41(3):580-7

    Association of dietary protein intake and microalbuminuria in healthy adults: Third National Health and Nutrition Examination Survey. "Dietary protein intake was not associated with microalbuminuria in normotensive or nondiabetic persons."

To su sve studije koje pokazuju da ne postoji veza izmedju visoko proteinskih dijeta i disfunkcije bubrega . Ako ste zainteresivani za ove studije mozete ih pogledati ovde   www.pubmed.com.


DRUGO PITANJE:
Mnogi lekari veruju da zato sto visoko proteinske dijete mogu pogorsati stanje onih koji vec boluju od neke bubrezne bolesti, da se onda  zbog toga to odnosi i na zdrave ljude.

ODGOVOR:
Netacno!Ove spekulacije dolaze od ranih istrazivanja koja su se bavila ovim pitanjem.
Ovo misljenje je krenulo zbog toga sto se prilikom davanja proteina pacijentima koji boluju od bubreznih oboljenja dolazilo do nekih bubreznih problema . Iz ovih podataka neki lekari su dosli do zakljucka da  povecani unos proteina moze naskoditi bubrezima zdravih ljudi.
I ako ima mnogo studija koje pokazuju da visoko proteinske dijete skode lbubreznim bolesnicima , opet ponavljam da nema dokaza da ce visoko proteinske dijete naskoditi bubrezima zdravog bodibildera.

TRECE PITANJE :
Bubrezi se menjaju da bi se privikli na visoko proteinske dijete.

ODGOVOR :
Neke studije su pokazale da dolazi do ubrzanja funkcije bubrega prilikom visoko proteinskih dijeta.Ali vazno je da ovo nije negativna promena ili bolest. One misle da je to strukturalna adaptacija na povecanu filtraciju(nesto sto bubrezi ionako rade svo vreme )
Ako bubreg ne reaguje na ovakav nacin mnogi lekari ce misliti da nesto nije uredu.Bas kao kod dizanja tegova tkivo se prilagodjava zahtevima koje stavljate pred njega . Zato ako nesto mora da "radi" jace , ne znaci da je to negativna stvar .Sta se desava kada misic radi jace?se zahtevima i postaju veci , jaci ili efikasniji.Zato adaptacija koju vrse bubrezi je razumna i odgovarajuca.

Pogledajte ove studije :


    Eur J Clin Nutr 1996 Nov;50(11):734-40

    Effect of chronic dietary protein intake on the renal function in healthy subjects.
    Brandle E, Sieberth HG, Hautmann RE.

na  www.pubmed.com

CETVRTO PITANJE :
A sta ako je  povecan kreatinin i BUN( nitrogen(azot) sastavni deo uree , a ova skracenica znaci blood urea nitrogen (BUN)) u nalazima krvi .

ODGOVOR :
Za pocetak sta je kreatinin a sta je BUN ?

Kreatinin je poznat kao otpad misica ili metabolizma proteina.Njegov nivo je odraz misicne mase ili kolicine proteina u dijeti .Niski nivoi su vidjeni nekad kod oboljenja bubrega , niskog unosa proteina, bolesti jetre, ili trudnoce.Visoki nivoi su nekad vidjeni kod bolesti bubrega pre svega zbog toga sto oboleli bubrezi nece izbaciti kreatinin iz tela kao sto bi trebali da urade.Takodje povecani nivo kreatinina moze se videti prilikom upotrebe nekih lekova.I konacno povecani nivo kreatinina takodje se moze videti kod degradacije misica, visoko proteinskim dijetama, ili koriscenjem kreatina .
Kolicina kreatinina u krvi je regulisana kolicinom njegove produkcij(od degradacije proteina - misica ili dijete) i kolicine koja je otklonjena(od strane bubrega).Znaci kreatinin u krvi moze biti dokaz bubreznog oboljenja ili povecane degradacije proteina .
Kako kod bodibildera stalno dolazi do degradacije misica usled vezbanja  a i koriste visoko proteinske dijete onda to i uzrokuje poviseni nivo kreatinina u krvi.A kako je kreatinin produkt razbijanja kreatina onda i unos kreatina utice na njegov nivo.

BUN (blood urea nitrogen) je ustvari azot koji je sastavni deo uree produkta metabolizma proteina a velicina njegove koncentracije je pod uticajem istih faktora kao kod kreatinina . povecani nivo zavisi od unosa proteina bolesti bubrega, odredjenih lekova,malog unosa tecnosti , unutrasnjeg krvarenja,vezbanja,otkaza srca koje pokazuje poviseni nivo BUN.Nizi nivo je pokazatelj lose ishrane,oboljenja jetre,ili malog unosa azota.Bun je vise povezan sa unosom proteina nego kreatinin.Svi argumenti odozgo se odnose i na ovo.
Ne govorim da usled povecanja kreatinina i BUN ne treba brinuti ali njihovo povecanje u krvi moze biti razlog podiznja tegova i visoko proteinskih dijeta  kod zdravih ljudi. Ali takodje moze biti pokazatelj oboljenja bubrega.

PETO PITANJE :
Posto kreatinin i BUN nisu pokazatelji sigurni pokazatelji oboljenja sta onda  testiramo , samo da bi bili sigurni da nemamo neko oboljenje ?

ODGOVOR :
 Dr. Eric Serrano kaze da nivo BUN i kreatinina moze biti do 30 ali visi nivoi pokazuju da postoji problem. Urinarni proteinski test je bolji za merenje funkcije bubrega od ostalih nacina provere .
Gledajuci slozenu funkciju bubrega bilo bi pogresno reci da samo na osnovu ova dva elementa(BUN i kreatinina)mozemo reci da postoji disfunkcija bubrega , vec da bi to rekli potrebno je detaljno ispitati funkcionisanje bubrega .

SESTO PITANJE:
A sta sa povecanim nivoima  Creatine Kinase ?

ODGOVOR:
Doktori spekulisu da je povecanje markera ostecenja misica(Creatine Kinase) indikacija skorasnjeg srcanog udara! Kako je ovo moguce ?

Creatine Kinase je celijski enzim(on se nalzi u tecnom delu celije) i ucestvuje u misicnom metabolizmu.Kako je Creatine Kinase prisutan u svim misicnim tkivima (kako skeletnim tako i srcanim) njegov povecani nivo je indikacija nekog tipa povrede misica. Studije su pokzale povecanje Creatine Kinase kod ljudi sa ostecenjimas srca ali takodje i kod ljudi sa normalni treningom prouzrokovanim ostecenjima(ova ostecenja su znacajna za rast i adaptaciju misica).
Interesantno je to da su visoko proteinske dijete imalr uticaj an povecanje Creatine Kinase kako za vreme odmora tako i nakon treninga koji nije prouzrokovao ostescenja(i to kod ispitivanja kako ljudi tako i kod niza drugih vrsta).
Ako lekar sumnja onda se moze izvrsiti tkzv. test creatine kinase isoform test koji ce pokazati da li je creatine kinese otpustena is skeletnih ili srcanog misica .

evo nekih referenci :



    Med Sci Sports Exerc. 1999 Mar;31(3):414-20

    Effects of dietary protein on enzyme activity following exercise-induced muscle injury.

    Hayward R, Ferrington DA, Kochanowski LA, Miller LM, Jaworsky GM, Schneider CM



autor Dr.Dzon Berardi
jos informacija o njegovom radu mozete pronaci na :
Kod:

www.johnberardi.com


Izvor:
Kod:

http://www.t-nation.com/readTopic.do?id=459807
Kod:

http://www.x3mforum.com/smf/index.php/topic,227.0.html

Lukas_012:
Dnevne potrebe su 1g/kg a za najbolje rezultate preporuchuje se 2-3 ili vise g/kg...
Visokoprocentni protein:
Protein iz surutke...[whey]

livada_VELIKI:
hmmm... Kako to mislish VISOKOPROCENTNI PROTEINI - protein iz surutke ??? :D


Tu si se nesto zaje*o, mora da se mislio nesto o suplementima sa visokim procentom proteina.

Nathan:
kazu da nije stetno po zdravlje,ali opet,nikada ne bih koristio tako nesto..a uostalom,imam savrsen metabolizam,tako da nema potrebe


a inace,bilo uzimanje bilo kojih suplemenata ne preporucujem

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana