Vrlo je verovatno da su i hleb i pivo izmislile žene. Legenda kaže da je pivo rezultat slučajnog otkrića.
Loše spremljena zrna žita povukla su vlagu i uz pomoć sveprisutnih divljih kvasaca fermentirala u zanimljivu smesu.
Ljudi su je probali i otkrili njen neobičan ukus, hranjivost i, naravno, opojnost. To se dogodilo jako davno, u Mesopotamiji, gde se točio "tečni hleb". Priča o pivu stara je koliko i priča o hlebu. Šta je bilo prvo, pivo ili hleb, još utvrđuju istoričari hrane. Prvo pivo verovatno se pravilo od pšenice i ječma. Tek 1516. bavarski zakon o čistoći piva naložio je: "Pivo se pravi od ječma, hmelja i vode". Tog se zakona drže Nemci, a ostali vole da dodaju i jeftiniji kukuruz ili pirinač.
Hmelj se dodaje pivu kao začin koji daje ugodnu gorčinu, penu, ali i konzervira razvoj nepoželjnih bakterija, te doprinosi procesu bistrenja. Pivo gasi žeđ, osvežava, krepi i relaksira. Ono je i jako zdravo. Pozitivan učinak i lekovitost piva ljudi su prepoznali još u pradavna vremena. U starom Egiptu pivo je kao napitak koji krepi i daje energiju bilo obavezni deo obroka robova - graditelja piramida. Osim za vraćanje snage nakon napornog rada, pivo je tada kao napitak sirotinje zamenjivalo i uglavnom nečistu vodu.
Osim za piće, pivo se koristilo i u kozmetičke svrhe za osvežavanje kože lica i prevenciju kožnih oboljenja. Pivo sadrži vitamine B-grupe, zatim magnezijum, kalijum, kalcijum, gvožđe i cink. Bogato je ugljenim hidratima, proteinima i flavonoidima, ali i antioksidansima. Lekovitost piva potvrđena je i u mnogim savremenim naučnim i kliničkim ispitivanjima. Pivo, između ostalog, pozitivno utiče na prokrvljenost, cirkulaciju krvi i krvni pritisak, kao i na količinu šećera i vrednost masnoća u krvi. Ima blagotvoran učinak i kada je reč o bolestima mokraćnih organa ili kamena u bubrezima.
Ostatak ovog zanimljivog i poučnog teksta pročitajte na:
http://www.b92.net/zivot/vesti.php?nav_id=316852&fs=1
Pancevo Forum
Pričaonica
Autor
