Pancevo Forum
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?
Јул 24, 2014, 05:22:25

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Pretraga:     Napredna pretraga
Dobrodošli na Pancevo.co.rs forum.

Pre postovanja molimo vas pročitajte uslove korišćenja, pravila ponašanja i preporuke o pisanju na forumu.
28671 poruka u 1210 tema 1387 članova
Poslednji član: ~BlackW
* Pričaonica
Da bi ste koristili pričaonicu morate biti ulogovani! Molimo Vas prijavite se ili se registrujte!
* Početna Pomoć Pretraga Prijavljivanje Registracija
+  Pancevo Forum
|-+  Društvo i zabava
| |-+  Svaštara
| | |-+  Drugačiji pogledi na svet
| | | |-+  Vincansko pismo -najstarije pismo ili ne ?
« prethodna tema sledeća tema »
Stranice: [1] 2 Idi dole Štampaj
Autor Tema:

Vincansko pismo -najstarije pismo ili ne ?

 (Pročitano 38722 puta)
Lukas_012
Super Korisnik
****
Poruke: 1385


Potomak Serbona


« poslato: Март 08, 2008, 12:12:26 »

Da li znate da je vincanska srbica najstarije slovno pismo na svetu,od koga su nastale sve pismenosti Evrope i dobrim delom Bliskog istoka ili mozda nije???

Da raspravimo malo i o ovoj zanimljivoj temi...


Jedna od najvecih tekovina stajstva (stajstvo je doba koje ima svoje posebne odlike i nachin zhivota,5500-4000.g.p.n.e.],to je ujedno i najstarije doba iz kojeg imamo pouzdane podatke o zivotu) je pojava prve pismenosti ali ne u danashnjem smislu te rechi.Najpre su zanatlije upotrebljavale razne share da bi ukrasili ili obelezili svoja oruzja ili alate.
Kaj Birket-Smit,kaze da je prvo pismo na svetu nadjeno u Sumeriji,na glinenim plochicama iz vremana Uruka(4000 g.p.n.e) i da ono broji oko 1.500 znakova. Sumerci su kasnije napravili klinasto pismo polazeci od pomenutih znakova.

Dok su Sumerci imali znakovno pismo od 1.5000 znakova,Srbi(koji su ziveli u podruchju Podunavlja) su imali savrshenu azbuku od oko 30 slova.takozvano vinchansko pismo.
Nalazishta tog starog pisma su :Vincha,Starchevo,Tartarija,Tordosh,Karanovo,Gradeshnica,Banjica,Sitova,Troja,Krit i Fenikija.
Vinchansko pismo dosta podseca na cirilicu.S obzirom da je vinchansko pismo bilo oko pre 4000 g.p.n.e. a cirilica je nastala jasnije,jasno je da cirilica ima neke 'korene' i da se 'ugledala' na vinchansko pismo tj.srbicu.
Vincanska kultura cvetala je u periodu od 6000. do 3500. godine pre nove ere. Karakteristicni za ovu kulturu su znaci urezivani na keramickim posudama.


Sačuvana
zantar
Počasni Korisnik
***
Poruke: 819


« Odgovor #1 poslato: Март 13, 2008, 07:39:47 »

S obzirom da su srbi u osmom veku nove ere dosli na balkan,sve sto si napisao je cista glupost.
Sačuvana
Nathan
Super Korisnik
****
Poruke: 1342


whatever u do, whatever u say, we gonna beat u


« Odgovor #2 poslato: Март 13, 2008, 07:59:55 »

nema sta da raspravljamo..pa Maje,Inke,svi su oni imali svoje pismo..cak i egipatske hijeroglife...

smor
Sačuvana

Lukas_012
Super Korisnik
****
Poruke: 1385


Potomak Serbona


« Odgovor #3 poslato: Март 14, 2008, 08:18:35 »

Nastarija potpuna azbuka srbice nadjena je u Vinchi i ona potiche iz chetvrtog milenijuma pre nove ere.Srbica predstavlja pravi izvornik pismenosti.
 Iz nje su nastale sve vrste evropskih pismenosti,a zatim i pismenost Severne Afrike,osim egipatskog ideopisa.
Pismenosti nastale iz vinchanske srbice razvijale su se u duhu kulture naroda i zemlje gde je ,pa su neka slova postepeno i menjala svoj izgled...
Sto se tiche imena slova ona se razlikuju vishe ili manje...

Fenichansko,latinsko i vinchansko pismo


Sačuvana
Lukas_012
Super Korisnik
****
Poruke: 1385


Potomak Serbona


« Odgovor #4 poslato: Март 14, 2008, 08:18:59 »

Cirilica,latinica i vinchansko pismo
Sačuvana
Lukas_012
Super Korisnik
****
Poruke: 1385


Potomak Serbona


« Odgovor #5 poslato: Март 14, 2008, 08:33:31 »

Azbuka Lepenskog vira iz VII i VI milenijuma pre nashe ere

Po poredjenju profesora Peshica:

1-     pismo Brahmi (Indija) sadrzi 5 istih slova
2-     kritsko linearno pismo A, sadrzi 4,A a linearno B 2 ista slova
3-     zapadnosemitsko pismo ima 8, a starofeničansko 10 istih slova
4-     kiparsko ima 9, palestinsko 7, starogrčko 12, dok anglosaksonsko runsko ima 4 ista slova
5-     u azbuci srpske ćirilice ima 20 sličnih slova, a u glagolici 7
6-     najinteresantniji je rezultat poređenja vinčanskog i etrurskog pisma, koji su identični.


Pregled razvoja pisma u predhricanskoj eri

1. Protosumersko piktografsko  3100. g. pre n.e.
2. Egipatsko piktografsko  3000. g. pre n.e.
3. Akadsko klinopisno  2500. g. pre n.e.
4. Protoindijsko piktografsko  2200. g. pre n.e.
5. Kritsko piktografsko  2000. g. pre n.e.
6. Kritsko linearno  1800. g. pre n.e.
7. Biblosko slo*****  1800. g. pre n.e.
8. Protosemitsko slo*****  1800. g. pre n.e.
9. Hetsko klinopisno  1600. g. pre n.e.
10. Hetsko piktografsko  1600. g. pre n.e.
11. Protosinajsko slo***** 1600. g. pre n.e.
12. Protofeničko slo***** 1600. g. pre n.e.
13. Protopalestinsko slo***** 1600. g. pre n.e.
14. Kipro-minojsko 1500. g. pre n.e.
15. Kinesko piktografsko 1400. g. pre n.e.
16. Feničansko slo*****  1100. g. pre n.e.
17. Drevnohebrejsko  900. g. pre n.e.
18. Grčko abecedno 900. g. pre n.e.
19. Etrursko (Rašansko) 900. g. pre n.e.
20. Anatolijsko abecedno  700. g. pre n.e.
21. Kiparsko slo***** 700. g. pre n.e.
22. Latinsko  600. g. pre n.e.
23. Iberijsko  300. g. pre n.e.
24. Koptsko 100. g. pre n.e.
Sačuvana
zantar
Počasni Korisnik
***
Poruke: 819


« Odgovor #6 poslato: Март 14, 2008, 09:19:45 »

Posto ti objasnjavas da su Srbi ziveli ovde pre osmog veka nove ere,da li zelis da kazes da je postojanje Kelta,Ilira i Tracana izmisljotina?Gde su onda oni ziveli?Posto je dokazano da su ziveli...

Ja sve ovo sto ti pricas objasnjavam vrlo prosto - svaka nacija ima nekog ekstremnog nacionalistu koga nije sramota da pise budalastine.Ima i u Hrvatskoj onaj lik sto pise da su oni Arijevci i ne znam ti ja sta.Isto kao sto su oni arijevci,tako smo mi vladali egiptom,tako je i zevs bio srbin.Ciste budalastine da se neki nepoznavalac istorije bavi njima.

I da,gledao sam neke emisije na Discovery-ju o starim kulturama,nesto se ne pominje taj Lepenski Vir kao neki veliki istorijski faktor.
Sačuvana
Lukas_012
Super Korisnik
****
Poruke: 1385


Potomak Serbona


« Odgovor #7 poslato: Март 14, 2008, 11:34:07 »

Mozesh li mi nesto vishe napisati o Ilirima,Trachanima i Keltima ??
Posto ja veoma slabo znam o njima...
Sačuvana
zantar
Počasni Korisnik
***
Poruke: 819


« Odgovor #8 poslato: Март 14, 2008, 11:50:35 »

"Iliri je zbirno ime za plemena tračko-ilirske grane indoevropske jezične porodice, nastanjenih nekada u područjima od Panonske nizine pa do obala Jadranskog mora i južne Italije. Gustav Kossinna smatra da su porijeklom iz Lužica u Njemačkoj odakle su došli na balkansko područje i izazvali seobu Grka. Prema toj teoriji, u ove krajeve došli su oko 1300 godina prije nove ere. Taj je proces njihova doseljenja značio kraj za brončanodobske zajednice koje su prije njih živjeli u tim prostorima (koje na području Istre nazivamo Gradinjci).

Noviju teoriju su razvili Alojz Benac i Borivoj Čović 1960-tih, efektivno diskreditirajući prijašnja mišljenja o Ilirima kao pridošlicama. Po njihovu mišljenju, željeznodobne skupine na Balkanu poznate kao "Iliri" su uglavnom autohtone, a periodične seobe (poput Hallstattskih seoba, odnosno disperzije La Tenske kulture popularno poznate kao Kelti u IV-III stoljeću pne) nisu značajno izmijenile etnički supstrat domaćeg stanovništva koji je evoluirao kroz stadije koje Benac definira kao pred-Ilire, proto-Ilire i Ilire. Rimskom okupacijom dolazi do deportacije dijela stanovništva i do postupne asimilacije ostataka. Dolaskom Slavena u ove krajeve, vjerojatno je samo u planinskim krajevima sačuvalo stanovništvo izvorno Ilirskog roda. Iliri nisu živjeli u organiziranoj državi, nego u plemenskim zajednicama. Izuzetak je razdoblje od 250 p.n.e. - 167 p.n.e. kada su živjeli u organiziranoj državi. Poznati su im kraljevi Agron, Epulon i kraljica Teuta, te posljednji kralj Gencije (Genthios)."

Wikipedia.
Sačuvana
zantar
Počasni Korisnik
***
Poruke: 819


« Odgovor #9 poslato: Март 14, 2008, 12:03:27 »

 Ime [uredi]

Ime Ilira dovodi se u vezu sa zmijom, što prvi opaža Otto Gruppe. Prema legendi Feničanin Kadmo naselio se među Enhelejce i oženio se Harmonijom koja mu je rodila sina Illyriosa kojega je odmah po rođenju obavila zmija i prenesla mu svoju magičnu snagu, on će postati ilirski rodonačelnik. Zmija koja je obavila Illyriosa dovodi se pak u vezu s hetitskom zmijom Illurjakom. Ime Ilira i hetitske zmije svakako nije slučajno. Zmija je igrala važnu ulogu u religioznom životu Ilira.

Život i običaji [uredi]

Iliri se danas smatraju prastanovnicima balkanskog područja, iako je možda njihova izvorna domovina područje današnjih Lužica. Ako su oni krivci izazivanja Dorske seobe, onda su odnekuda došli kao osvajači i zauzeli ovo područje kao svoju novu domovinu. Ipak, u istorji nema nepobitnih dokaza da su navedeni osvajači iz Lužica zapravo bili Iliri, niti da se zapravo radi o borbenom osvajanju Balkana, jer bi to neki drevni istoričar negdje nekada pomenuo, na jedan ili drugi način, a na to bi ukazali i borbom uništeni materijalni ostaci iz tog perioda. Teorija o Lužičkom porijeklu Ilira uglavnom se bazira na sličnosti materijalnih ostataka u Lužicama sa onima na širem balkanskom području koje su nastanjivali Iliri, te sličnosti između riječi Ilir i rijeke Ila u Njemačkoj. Naime, među materijalnim ostacima na Balkanu nalazi se izobilje onih koji nisu pronađeni u Njemačkoj a datiraju iz istog kritičnog perioda. Može se eventualno govoriti o talasu, ili talasima migracija halstatske i La tene kulture na balkan, za koju neki istoričari smatraju da je uzrokovala čuvenu Dorsku seobu. U prilog teoriji Alojza Benca idu i istraživanja koja su sproveli Pierre Cabanes u knjizi "Iliri", dostupnoj i na našem jeziku, te John Wilkes u istoimenoj knjizi.

Iliri se nisu libili baviti nikakvim poslovima. Kod njih susrećemo i stočarstvo i poljoprivredu, i lov i ribolov, a bavili su se i gusarstvom, kao i rudarstvom. Poznavali su i metalurgiju. Iliri su bili vješti travari. Znali su proizvoditi razne vrste piva, a posebno su obožavali medovinu, na svojim terevenkama opijali bi se do besvijesti. Svoja tijela Iliri su tetovirali zašiljenim brončanim iglama.Pojedini istraživači nalazi analogiju izmežu običaja tetoviranja starih Ilira, i preživjelog običaja tetoviranja kod nekih starijih seljana u Bosni i Hercegovini i sjevernoj Albaniji.

Ilire se optužuje i za prinošenje ljudskih žrtava, a sumnja se da je među njima bilo i ljudožderstva kao i kod Skordiska, koji su se kasnije pomiješali s njima, međutim pojedini autori navode da su takvi opisi, čiji su autori drevnih grčki pissi, kod kojih metaforičko izražavanje nije bilo neuobičajeno.

Naselja Ilira razlikuju se od mjesta do mjesta. Njihova naselja, poznate kao gradine, podizana su na teško pristupačnim mjestima, obično na prirodnim uzvisinama. Svoje gradove opasavali bi obrambenim zidinama i kulama (Ostaci nekih od tih gradova još prkose vremenu, poput ostatake grada Daorsa, Ošanići kod Stoca). Uz rijeke su Iliri podizali sojenička naselja. U područjima gdje je klima oštra gradili su zemunice, dijelom ukopane u zemlju. Prema Strabonu, plemena poznata kao Dardanci, zemunice su građene ispod gnojnica, navodeći usput, da su se Dardanci prali svega dvaput u životu, na rođenju, i prilikom vjenčanja.

Iliri su bili vješti u mnogim poslovima pa tako i u izradi zlatnog, srebrnog i brončanog na****: narukvice, fibule, privjesaka, ogrlica, ukrasnih kopči i aplika. Posuđe Ilira je od keramike, ali su proizvodili i metalno posuđe, oblici im bili situla (vedro s poklopcem) i vedro. Sjekire su od kamena, bronce i željeza. Dlijeta su bila od bronce i željeza (dva tipa). Pored ovaca, uzgajali su svinje, koze, i nešto manje goveda. Imali su i konje i pse.

Poznavali su i poljoprivredu i uzgoj pšenice, ječma, prosa, te mahunarki, kao što su grašak, leća i bob. Plemena uz obalu uzgajala su i vinovu lozu, ovo posljednje je vjerojatno naučeno od susjednih Grka. U obradi zemlje Iliri su se služili koštanim motikama napravljenim od jelenjeg roga. Tek su od Kelta dobili ralo, a ovo se odnosi i na škare. U Albaniji su ralo Iliri dobili od susjednih Grka, a ostali dolaskom Rimljana. Međutim već u mlađem Željeznom dobu Iliri poznaju pijuk, lopatu, grablje, srp, kosu i kosir, veći dio tog oruđa je od željeza.

Prilikom pečenja kruha Iliri su se služili pekama. Neki od njih već su imali peći od pečene gline za kuhanje i pečenje, ali je većina palila vatru na goloj zemlji u sredini sobe ili kutu prostorije, nasuprot vratima. Svoje žitarice mljeli su ručnim žrvnjevima, dok su neki od njih rotacijski žrvanj dobili od Grka, Kelta i Rimljana.

Lov nije bio najrazvijeniji, hvatali su jelene (zbog rogova), lisice, jazavce, medvjede, dabrove, kune radi krzna. U lovu su koristili strelice s metalnim vršcima, koplja i sulice. Glavno oružje lovca ipak je luk i strijela. Plemena Dalmacije poznavala su i strelice s otrovnim vrškom, taj otrov nazivali su 'ninum', a dobivali su ga od otrova tamošnjih zmija. Ribolov također ima značajno mjesto u krajevima uz obalu i uz rijeke . Ribolov je za Enhelejce bio glavno zanimanje. Ilirska udica je od bronce, imali su i željezne osti i koštane harpune. U ribolovu su se služili i izdubenim čamcima (monoksil). Jedan otkriveni primjerak ima dužinu od 12,34 metra. Uz obalu mora Iliri su se bavili i skupljanjem školjaka (dagnje i priljepci). Meke dijelove ovi ljudi su jeli, dok bi ljuštura kod Histra služila kao amulet i ukras.

Iliri su znali obrađivati bakar, zlato i srebro. Kopanjem ruda služili su se pijucima i maljevima. Zdrobljena ruda talila se u posebno građenim pećima. Kalupi za lijevanje pretežno su bili kameni. Razvoju njihove metalurgije podali su dospjeli Kelti. Sada Iliri raspolažu većim brojem alatki. U području Bosne Iliri su najviše obrađivali broncu. Srebro se obrađivalo tek na jugu njihova područja. Od 2. stoljeća nove ere stagnira proizvodnja zlata a sve se više proizvodi željezo.

Rudarstvu treba ovdje pridodati da su Iliri znali dobivati i sol iz slane vode. Slani izvori bili su glavni razlog vječnim ratovima između Autarijata i Ardijeja. Da su Iliri bili razvijen narod govori i činjenica da su znali proizvoditi i staklo, za čiju je proizvodnju bila potrebna temperatura od 650°C. Iz staklene paste izrađivali su zrnca za ukrašavanje lukova na fibulama i izradu ogrlica, i to još u Starije željezno doba.

Gusarstvo je za Ilire bio jedan od oblika privređivanja, kao i kod kasnijih hrvatskih Kačića. Iliri su imali malene brze brodice pogodne za brze napade na trgovačke italske brodove, pa i na same grčke gradove. Ovaj posao Ilirima je donosio lijepu korist. Premda su bili gusari, Iliri su se morali baviti i trgovinom, i trgovali su. Grcima su Iliri izvozili srebro, pšenicu (Grčko tlo je veoma nepogodno za poljoprivredu zbog manjka vode), kožu, peruniku i drugo. Od njih su uvozili keramiku, oružje i nakit.

Novac je je uvijek vezan uz trgovinu, ali ga Iliri koriste tek od dolaska Rimljana. Prvi puta počinju ga kovati početkom IV stoljeća prije nove ere u južnoj Iliriji, i to u gradu Damastionu, taj novac je od srebra. U Albaniji novac se kuje od 3. stoljeća p. n. e. U Bosni i Hercegovini Daorsi novac kuju od II st. p.n.e., kao i Labeati(sjeverna Albanija), a Peonci od IV st. p. n. e.

Društveno uređenje [uredi]

Plemena Ilira bila su organizirana po rodovima (dekurijama) i bratstvima. Savez bratstava činio je pleme. Dekurija ili rod se sastojao od 150-200 ljudi. Zemlja je bila vlasništvo bratstva i nije se dijelila obiteljima nego rodovima. Broj bratstava razlikovao se po veličini teritorija i broju članova plemena, a mogao je biti i određen organizacijskom strukturom plemena. Tako 12 bratstava nalazimo kod Liburna i Hythmita, ali i kod Peuceta iz južne Italije. Na čelu bratstva stoje 'princeps'i, u tom su svojstvu bili i članovi plemenskog vijeća. Na čelu ovog stajao je 'praepositus'. Neki Iliri, prema Teopompu i Agatarhidu iz Knida, među Ilirima je bilo i ropstva, spominju se Ardijejci i Dardanci.Ipak, poznato je da su se ilirski robovi borili na strani Ilira u ratovima, kako je ranije pomenuto. Zobog ove, kao i činjenice da su ilirski "robovi" sa svojim "vlasnicima" učestvovali i u gozbama, a imali su valstiti dio zemlje koju su mogli obrađivati za vlastite potrebe, teško da se može govoriti o klasičnom robovlasništvu (o tome vidi više u knjizi Iliri, autora Pierre Cabanes-a)

Kod nekih plemena spominju se i ostaci matrijarhata (Liburni). Žene Liburna mogle su se prije udaje podavati kome su htjele. Pseudo-Skilaks piše u 'Periplu' kako Liburnima vladaju žene.


Rat i oružje [uredi]

Iliri su bili ratoboran narod,borbe su se vodile kako protiv susjeda, tako i međusobno, što je zapravo u antičkoj istoriji bilo česta pojava uopšte. Od njihovog oružja treba spomenuti zakrivljeni bodež ili kratki mač 'sica' (izgovor sika), koji se možda razvio od zakrivljenog brončanog noža. Tu su još 'sibyna' ili 'sigyna', dugo željezno koplje, duga bojna sjekira, luk i strijela i kao obrambeno oružje su štitovi, brončani oklop i 'knemide' ili 'potkoljenice', te više tipova kaciga.

Pomorstvo [uredi]

Primorski Iliri bili su vješti pomorci i brodograditelji. Rimljani, a po svoj prilici i Grci primili su od njih mnoge vještine brodograditeljstva. Brodica 'liburna' (liburnica navis) bio je lagan, brz i velikih manevarskih sposobnosti. Najvještiji ilirski pomorci bili su uz Liburne i Labeati, Daorsi i Picenti.

Pogrebni običaji [uredi]

Većina plemena kod Ilira svoje pokojne pokapaju pod humkom zajedno s popudbinom, kao što su to radili Dezitijati. Mrtvaci su se ponekad spalili, pa je tek onda pepeo položen u grob. Humci su podizani od zemlje i kamena, a u toku njegovog podizanja razbijala se lončarija. Tokom obreda ukopa plesali su se i pogrebni plesovi. Neki Iliri mrtve su sahranjivali ispod kuće. Kult Lara (Lar; zaštitnik kuće) također je bio prisutan, od njih su ga preuzeli Rimljani. Kod Liburna mrtvaci su se pokapali u skvrčenom položaju.

Religija [uredi]

Kod Ilira što se tiče religije, ona je mnogobožačka. Na sjeveru prevladava kult Sunca, na jugu kult zmije. Imali su veliki broj bogova, od kojih se neki javljaju samo lokalno. Kod Histra poznati su: Eia, Melesocus, Boria, Iria. Kod Liburna: Anzotica, ona se podudara s rimskom Venerom, te božica Ica kojoj je podugnut spomenik u Plominu. Nadalje Iutossica, Latra i Sentona. Glavni bog Japoda bio je Bindus, zaštitnik izvora i voda,. Identificira se s rimskim Neptunom. Armatus je bio lokalni bog rata. Nadalje bogovi: Terminus, zaštitnik meda; Tadenus, poistovjećen s Apolonom; Medaurus, zaštitnik grada Rhizon (danas Risan), bio je vjerojatno bog liječništva, Na jugu ilirskog područja javljaju se Dracon i Draccena, božanski zmijski par. Oko vrata Iliri su nosili amulete kako bi se zaštitili od zlog pogleda.

Izgled [uredi]

Što se tiče izgleda i nošnje Iliri su pripadali dolihokefalnom tipu, dok je brahikefalnih bilo jedino na području savremene Albanije. Brade su rijetko kada brijali, ako je suditi po onome kako su ih u kipovima i na kamenu prikazivali Rimljani. Sa druge strane, u njihovim humkama i grobovima nađen je priličan broj britvi, što se poklapa i sa prikazima likova na kamenu i kipova koje su oni sami izrađivali (čuveni prikaz ilirskih sveštenika na kamenu iz Zenice, te mnogobrojni drugi prikazi domaće umjetnosti u ranom rimskom periodu). Osim toga, poznato je da su Rimljani sve svoje neprijatelj prikazivali po ustaljenom formatu- polunagi "barbari" duge kose i brade.

Odjeća se sastojala od bijele košulje koja je visila sve do koljena i bila opasana oko pojasa i ogrtača. Glave su pokrivali s nekoliko vrsti kapa a na nogama su nosili kožne opanke, mokasinke i druge vrste obuče.Rimljani u više izvora smpominju kako je čuvana tunika "Dalmatika" (Dalmatica)izvorno ilirska nošnja, na šta ukazuje i sam naziv. Kasnije je postala eklezijastička nošnja Rimljana, a zatim i Vizantijaca (može se vidjeti na freskovnom prikazu Cara Justinijana-duga bijela odora sa crnim linijama od ramena do dna).

Nosili su i više vrsta kapa, koje su, kao i večinu drugih odjevnih predmeta tkali pretežno od vune, obzirom da je stočarstvo bilo važno ilirsko zanimanje i to u svim krajevima, a u nekim i glavni izvor bogaćenja. Mada materijalni ostaci (kako oni što si ih pravili drugi, tako i oni što su ih pravili oni sami) prikazuju Ilire u tipičnim antičkim košuljama bez rukava do koljena, logično ja da su one ilirske zajednice koje su živjele u hladnijim predjelima morale nositi topliju odjeću i obuću, koje su zasigurno morali izrađivati od vune.



Kao sto vidis,o Ilirima se zna svasta,a ja i dalje ne dobijam objasnjenje sta se s njima desilo ako su Srbi sve vreme ziveli ovde.
Sačuvana
Lukas_012
Super Korisnik
****
Poruke: 1385


Potomak Serbona


« Odgovor #10 poslato: Март 14, 2008, 12:19:31 »

E super,bash ti hvala  Srecan


Pa da pochnemo:
Nakon smrti Aleksandra Velikog na prosturu njegove ogromne carevine vladali su naslednici
 i nosioci pancarskih ideja.
*pancarstvo je vremensko razdoblje (324 - 50 g. p. n.e)

Sve si lepo kopirao  Smiley

Pazi sad foru :

Rimljani su Srbiju nazivali Ilirijom,jer su to ime preuzeli od Grka.
Ilirska Srbija nije bila i jedina srpska zemlja na Helmskom(Balkanskom) poluostrvu,pa su Grci upotrebljavali posebne nazive za svaku od njih.
Jedno srpsko pleme sa predela izmedju reka Vojushe i Mace zvalo se Iliri.
Posto je to pleme iz Ilirske Srbije bilo najbolje poznato Grcima oni su i ostala srpska plemena nazivali Ilirima.

Iliri o kojima ti pricas su srpska plemena tj. Srbi.

Ilirska Srbija je dostigla svoj najveci domet u vreme vladavine kralja ili cara Argona od 240. do 230. g. p.n.e.
Argonovu drzavu Zonara naziva "Srpskom imperijom".
Ilirska Srbija je imala u svom sastavu sledece pokrajine :
-Crnu Goru
-Albaniju
-Metohiju
-Rashku
-Bosnu
-Hercegovinu
-Dalmaciju
-Liku
-Krbavu
-Kvarner
-Istru

Cela jadranska obala od trsta do Jonskog mora bila je u posedu Srbije.
Sačuvana
Lukas_012
Super Korisnik
****
Poruke: 1385


Potomak Serbona


« Odgovor #11 poslato: Март 14, 2008, 12:27:33 »

Dalmacija

Ime Dalmati je nastalo po tvrdjavi Dalmi koja je bila sedishte jednog saveza srpskijh plemena u borbi protiv Rimljana oko 160. g. p.n.e.
Tvrdjava Dalma se nalazila desno od izvora reke Neretve,iznad Nevesinja.
Plemena Dalmskog saveza Rimljani su nazivali Dalmatima.

Herodot je josh u 5. veku utvrdio da su Veneti i Iliri isti narod. [tj. Srbi-srpska plemena]
Posto je Tolomej(geograf) iz Aleksandrije u 2. veku nove ere rekao da su Veneti(Venedi) veliki narod koji naseljava dobar deo Sarmatije(sprska zemlja pod kojom se podrazumeva Severna Srbija a Srbi u njoj se josh nazivaju i Venetima)

Mavro Orbini ,pisac iz 16. veka kaze :"Ovi Tolomejevi Veneti su danasnji Sloveni"

Idemo dalje:

Laonik Halkokondil,pisac iz 15.veka pise o caru Dushanu i kaze da je on nameravao da stvori "evropsku imperiju naroda ilirskog"
Zatim kaze :"Mezi,Iliri i Sarmati govore istim jezikom"

To su sve srpska plemena moj dragi Milose...
Sačuvana
Lukas_012
Super Korisnik
****
Poruke: 1385


Potomak Serbona


« Odgovor #12 poslato: Март 14, 2008, 12:32:56 »

Da su Iliri Srbi odnosno Srbi Iliri tj. rech je o jednom narodu koji su imali dva naziva o tome svedochi i Apian iz Aleksandrije iz 1. veka poznati pisac istorije Rimske Imperije.
Di Kanz pokazuje kako je od Apianovog oblika srpskog imena: Sordi,Sordijski,nastao kasniji oblik Skordi i Skordiski.
Di Kanz kaze da su stanovnici stare Ilirije bili :Iliri,Liburni,Japodi,Istijani i Skordiski.
Pod tim iskrnavljenim imenom Di Kanz nalazi Srbe u staroj Makedoniji i Gornjoj Meziji.
Sačuvana
zantar
Počasni Korisnik
***
Poruke: 819


« Odgovor #13 poslato: Март 14, 2008, 08:19:07 »

Znas kako Matune,dalja rasprava vise nema smisla.
Ne mogu te ja ubediti da misljenje jednog nacionaliste nikako ne moze biti objektivno,niti se moze uzeti zdravo za gotovo.
Otkad je sveta i veka,mnogi su imali svoje tumacenje istorije,a posto je istoricara bilo i ima puno,bilo je i puno teorija.

Kao validna se prihvata samo ona koju prihvati vecina istoricara(a u ovom slucaju je validna ova koju sam ja ispricao),a naravno da pored nje ima jos nekoliko verzija.Ja razumem da ti tvrdis to sto tvrdis,svako moze da veruje u sta hoce,te dalju raspravu s tobom zavrsavam.Prosto se covek ne moze ubedjivati sa nacionalistima koji su subjektivni do zla boga,a ti si upravo takav - tvrdoglava mazga.Poricem sve sto sam rekao u proslim postovima,i cestitam ti na izmisljenoj toploj vodi.Pozdrav.
Sačuvana
Bukvalno_
Poznati Korisnik
**
Poruke: 224



« Odgovor #14 poslato: Март 15, 2008, 04:51:15 »

Znas kako Matune,dalja rasprava vise nema smisla.
Ne mogu te ja ubediti da misljenje jednog nacionaliste nikako ne moze biti objektivno,niti se moze uzeti zdravo za gotovo.
Otkad je sveta i veka,mnogi su imali svoje tumacenje istorije,a posto je istoricara bilo i ima puno,bilo je i puno teorija.

Kao validna se prihvata samo ona koju prihvati vecina istoricara(a u ovom slucaju je validna ova koju sam ja ispricao),a naravno da pored nje ima jos nekoliko verzija.Ja razumem da ti tvrdis to sto tvrdis,svako moze da veruje u sta hoce,te dalju raspravu s tobom zavrsavam.Prosto se covek ne moze ubedjivati sa nacionalistima koji su subjektivni do zla boga,a ti si upravo takav - tvrdoglava mazga.Poricem sve sto sam rekao u proslim postovima,i cestitam ti na izmisljenoj toploj vodi.Pozdrav.
Hahahahhahahahahahahhahahahaha, shomi, koji ti q'rac, sto si nervozan? :PPP
O cemu vi raspravljate, o boze..:PP
Sačuvana
Lukas_012
Super Korisnik
****
Poruke: 1385


Potomak Serbona


« Odgovor #15 poslato: Март 15, 2008, 05:13:51 »

Ta validna ne mora uvek da bude i istinita...

*Kao kada su rekli da je Nikola Tesla bio Hrvat a u stvari je bio Srbin.
Jedan od dokaza je to sto mu je otac Milutin bio pravoslavni svestenik...  Cool

Mapa :





Sačuvana
Lukas_012
Super Korisnik
****
Poruke: 1385


Potomak Serbona


« Odgovor #16 poslato: Март 15, 2008, 05:49:43 »

Brojna vrednost vinchanskog pisma:

Sačuvana
Lukas_012
Super Korisnik
****
Poruke: 1385


Potomak Serbona


« Odgovor #17 poslato: Март 15, 2008, 06:27:00 »

Ja stvarno ne razumem...
Ovo je po Srbima 7515 godina,tako da ne vidim problem..
Mozda je u problem u nepoznavanju vinchanske civilizacije i njihove tradicije,pismenosti i umetnosti ?
Verovatno...

Nash krst sa ocilima nije protekao iz Vizantije,radi se o korenima 2000 godina p.n.e.Isto to vazi i za dvoglavog orla.

Svastika protekla iz Azije  Huh?
Ne bih rekao...
Taj znak su preuzeli i zloupotrebili i on sada predstavlja zlo.

Realnost je surova i prepuna lazi...

Vinchansko pismo-znakovi










 
Sačuvana
Lukas_012
Super Korisnik
****
Poruke: 1385


Potomak Serbona


« Odgovor #18 poslato: Март 15, 2008, 06:33:27 »

Text:

Otkud svastika u istočnoj Srbiji
Prohladnog jutra, početkom decembra, starim jugom grabi neobična ekipa - arheolog iz Požarevca, etnolog iz Majdanpeka, novinar iz Beograda - put sela Rajac i groblja na obodu Rajačkih pivnica. Ispred Negotina saznajem da je polje sa desne strane bilo velika močvara iz koje se, kaže legenda, pojavljivao i rikao mitski bik, i kako je Prob u III veku na prostore Krajine doneo samo nove sorte loze, a ne i samu vinovu lozu koja je tu već prekrivala bregove sa najviše sunčanih dana u ovom delu Evrope. Kako se približavamo bugarskoj granici, počinje pištanje mobilnih telefona - preporučuje nam se njihova mobilna mreža i stvara divno osećanje slobode bez granica - kao nekad. U Rajkovu, nekada vrlo čuvenom vinarskom selu, čeka nas doktor medicinskih nauka, legenda ovog kraja, Petar Paunović. Dr Pera u svojoj rajačkoj kući formira veliku biblioteku i sobu za rad i poziva sve one koji žele da stvaraju u miru i tišini (srpska verzija Rokfelerove vile na jezeru Komo). "Narodni lekar", penzioner, čudo od energije i znanja.
Penjemo se u Rajačke pivnice i hitamo na groblje. Ono se naslanja na poslednje pivnice - jedna od njih nosi broj 587. U drugoj polovini XIX veka ovo je bio poznat vinogradarski kraj i solidno sazidane i ukopane u zemlju kuće "za život vina" činile su još jedno selo Rajac, koje je tada imalo oko 300 kuća. Dr Pera to odavno zna, a rekao je i novinarki zaječarske televizije koja je napravila dobru reportažu o rajačkom groblju - da na starim spomenicima ima neobičnih i još neprotumačenih simbola. I tako su svastike, ili - kukasti krstovi - kako Wikipedia tvrdi da se kaže u Srbiji - pukle pred očima gledalaca sasvim neočekivano. Morali smo to da vidimo.
Odmah iza novijih grobova, celom dužinom seoskog groblja, proteže se nekoliko redova spomenika različite visine - ima ih i do dva metra. Većina je bila obojena, tragovi pretežno crvene boje se vide. Postoje visoki, najčešće sa "kapama", srednji, bogato ukrašeni i sasvim niski. Smatra se da su to spomenici muškarcima, ženama i deci. Kamen, za koji se pretpostavlja da je dovožen iz sela Mokranja ili Vidrovca, ili sa udaljenog Deli Jovana, urezan je sa svih strana kao da je rezbareno drvo. Kamenoresci su anonimni, slova uglavnom označavaju ime, a brojevi godine, no, čudesne predstave sunca, oktagona, svastika i vizantijskih krstova u isparcelisanim poljima spomenika tu se nalaze sasvim namerno. Spomenici su zaboravljeni, u lošem stanju, nakrivljeni, utonuli, a kada ih gledate prema nebu u sumrak, ove skupine pravih skulptura liče na Stounhendž. Otkud svastika u istočnoj Srbiji, i to polovinom XIX veka? Ko je u srpskom selu Rajac, tada naseljenom Šumadincima, Kosovarima i Bugarima, znao za 3.000 godina dugu istoriju svastike kao simbola života, dobra, sreće? Da li je neka pošast - kuga, možda - dovela do molitvi i paganskih predstava, okretanja arhetipskom u nama i povratku prareligiji u velikim krizama, o čemu u Srbiji već postoje podaci?
Dok u jednoj pivnici pijemo vino obogaćeno "začinkom" - sortom grožđa koja podstiče ljubavni žar, kako kaže dr Pera, osećam se apsolutno privilegovanom što sam svim čulima upila jednu tajnu koju treba odgonetnuti. A kada mi je dr Pera na rastanku dao sedam mirisnih, preda mnom ubranih decembarskih ljubičica, potvrdih svoje staro načelo: I nije život - ako nema tajni i iznenađenja.

Mira Milojković

Taj znak je preuzet i kao sto vec napisah on sada predstavlja zlo jer je iskorishcen u
Sačuvana
Nathan
Super Korisnik
****
Poruke: 1342


whatever u do, whatever u say, we gonna beat u


« Odgovor #19 poslato: Март 16, 2008, 03:31:43 »

nadam se da cete odavde zakljuciti..

Kлинасто посмо [уреди]

У Месопотамији, Сумери су око 3400. год. п.н.е. вероватно створили најстарије писмо. У почетку су то логограми, знакови који представљају поједину реч. Ускоро долази до фонетизације клинастог писма, па знакови приказују гласове или гласовне групе. Тако је око 2500. год. п.н.е. клинасто писмо постало мешавина појмовног и слоговног писма. Клинови су настали утискивањем штапића у свежу глину. Временом знакови су полако изгубили своју почетну фигуративност.

Египатски хијероглифи [уреди]

И египатско писмо је убрзо изгубило свој идеографски карактер и постало појмовно и слоговно. На крају су Египћани сликовним знацима означавали и поједина слова, тј. гласове. Како се повећавао државни апарат, тако су Египћани имали потребу за једноставнијим писмом, па је у 3000. г. п.н.е. настало хијератско (свештеничко) писмо, а од 800. год. до 500. год. п.н.е. користи се демотско (народно) писмо.

Кинеско писмо [уреди]

Ово се писмо употребљава без неких већих и значајнијих промена већ око 4000 година. По својој форми кинеско писмо је сликовно писмо – јер се сваки појам обележава својом сличицом, али је по значењу то појмовно писмо. У прво време се писало вертикално, а данас се пише хоризонтално и то са лева на десно. Кинеско писмо има око 50.000 знакова.
Критско линеарно писмо [уреди]

Настало је почетком 2000. године п.н.е. (прво писмо у Европи) под утицајем египатске хијероглифике.

Хебрејско квадратично писмо [уреди]

Квадратично писмо Kethabh merruba зове се још и асирско писмо. Састоји се од 22 знака за косонанте, пише се са десна на лево, а одсутност вокала надокнађује се додатним знаковима, тачкицама или цртицама испод слова. Овакво писање се назива и масоретским знаковима или пунктацијом.

Девангари [уреди]

Развило се у северној Индији из писма брахми у писмо деванагари ("писмо божанског града"). Чита се и пише са лева на десно. Дељења речи нема.

Арапско писмо [уреди]

Развило се у VII веку. Најстарији рукописи курана написани су куфским писмом, монументалним и углатим, веома погодним за урезивање. Временом, писањем на кожи и папирусу изгубило је своју укоченост и претворило се у насхи, претечу данашњег арапског писма. Арапско се писмо се чита са десна на лево, а слова су унутар речи повезана. Дељења речи нема.

Алфабет [уреди]

У развојном ланцу писма алфабет се налази на крају. Од 26 до 36 знакова су графеми, а они представљају знакове за поједине гласове фонеме. Сматра се да су први творци алфабета Феничани, мада има и других теорија.
 Фенички алфабет [уреди]

Феничани су трговали са својим суседима, Египћанима и Вавилонцима. Познавали су њихово писмо, а за потребе записивања трговачких података развили су сасвим једноставне цртовне знакове - 22 слова.

Грчки алфабет [уреди]

Трговачким везама феничко је писмо стигло у Картагу, Шпанију и Грчку. Око X века п.н.е. настао је грчки алфабет. Реч алфабет долази од првих слова грчког писма - алфе и бете.

Латиница [уреди]

Историја латинице почиње оснивањем Римске државе, VII - VI века п.н.е. Од II века п.н.е. Рим влада целим Средоземљем где се проширило и латиничко писмо. Познато је писмо Римска капитала, основа нашег данашњег писма, а разликујемо монументалну капиталу, квадратичну капиталу, рустичну капиталу; затим римски курзив. Од III века јавља се унцијала, а од VI до VIII века полуунцијала. Римска капитала уводи и нове начине украшавања слова: серифима (стопицама, посебним завршецима линија слова) и односом дебљих и тањих "пречки", линија слова.

Каролиншка минискула [уреди]

После пропасти Римског царства од poluuncijale настају бројна писма.

    * инсуларна минискула - Ирска
    * меровиншка минискула - Француска
    * лангобардска минискула - северна Италија
    * беневентанска минискула - средња и јужна Италија
    * западноготска (визиготска) минискула - Шпанија
    * каролиншка минискула - каролина - настала је у време владавине франачког краља Карла великог у VIII веку који је желео да обнови сјај Римског царства. У Аахену је основана чувена Академија с најугледнијим научницима тог доба. Приступило се реформи писма. Минискула значи да у писму нема великих слова. Велика слова писала су се капиталом која не познаје мала слова.

Готичка минискула [уреди]

У раздобљу готике, око 1150. године каролиншка минискула се прилагођавала новом стилу: шиљастим торњевима, преломљеним луковима. Облици слова постају све ужи и виткији, а облине све шиљастије. Из готичке минискуле развијају се текстура, ротунда, швабачеп и фрактура.

Хуманистичка минискула [уреди]

У XIV веку хуманизам се супротставља феудално - црквеној идеологији. Окрећу се антици и, сматрајући да је каролина античког порекла, прихватају је и зову "античко писмо", littera antiqua, што је довело до назива антиква (што је било погрешно).

Глагољица [уреди]

Глагољица је словенско писмо, настало у IX веку на балканском полуострву. Користи карактеристичне кружиће, а као аутор глагољице често се узима Константин -Ћирил. Од XI века глагољицу истискује ћирилица, па се глагољица задржава једино у Хрватској. Око 1100. године на Крку, поред Башке, исклесана је Башћанска плоча која се сматра једним од најзначајнијих глагољских натписа.

Ћирилица [уреди]

Од 36 слова колико их има ћириличка азбука, 26 је преузето из грчког алфабета, а остала су слова стилизована или преузета из глагољице. Као аутори ћирилице наводе се Константин, Ћирило и Методије, епископ Климент, цар Симеон Велики и др. Најстаријим ћириличким спомеником сматра се Самуилов натпис из 993. године. У XII веку настала је босанчица или босанска ћирилица, са примесама глагољице и латинице. Најстарији споменик на босанчици је Повеља Кулина Бана из 1189. године.

Типографско писмо [уреди]

У XV веку (1450. година) Јохан Гутенберг проналази помична - одвојена слова и штампарску машину, што ствара потребу за јасно одвојеним сваким знаком, тачним дефинисањем његовог облика и смештајем унутар расположивог правоугаоника.
Sačuvana

Stranice: [1] 2 Idi gore Štampaj 
« prethodna tema sledeća tema »
Prebaci se na:  

Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF | SMF © 2006, Simple Machines LLC

Pre postovanja ili preuzimanja sadržaja sa Pancevo.co.rs foruma obavezno pročitajte:
uslove korišćenja, pravila ponašanja i preporuke o pisanju.

© 2006–2014 Pančevo web portal. Sva prava zadržana.
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!